O, NE, OPET SASTAV O PROLEĆU !

Šta se dešava u glavama dece kada u okviru redovnog školskog plana i programa svake godine pišu sastave na slične  teme:“Kako sam proveo zimski raspust?“, „Kako sam proveo letnji raspust?“ , „Moj najbolji prijatelj“ ,pa opisi četiri godišnja doba…Ne  zna se kome je dosadnije, jal’ deci koja svake naredne godine pišu replike jednom napisanih sastava (svakako, usavršavajući ih pravopisno, gramatički i stilski), jal’ učiteljima koji po ko zna po koji put isčitavaju stereotipne rečenice prepoznatljivog uvoda, a jedna od njih je: „Sedim u sobi i kroz prozor posmatram dolazak  proleća“.

Nastavite sa čitanjem

DVA LICA MOGA LICA

Sve do nedavno nisam  razmišljala o tome da u stvari starim, još od kada sam se rodila.  Sećam kako me je  jedna meni draga otmena gospođa, za koju sam mislila da je besmrtna iako je umrla nakon nekoliko godina,  zaustavila na ulici i  rekla mi:“Upamti, drago dete, sada si najlepša“! Tada sam imala nekih dvadeset šest- sedam godina. Imala sam princes haljinu sa nežno pastelnim cvetnim  dezenom koju mi je sašila  mama. Lice kao od gume, pogled koji seva i privlači tuđe poglede, dugi vrat kao u labudice, strukić kao sapet miderom. Zaista, kada razgleda fotografije iz tog perioda, moja ćerka ne može da veruje da sam to  ja. Iskreno, i ja se zapanjim, ali ne očajavam.  Prvo poluvreme mog života – sazrevanje,  drugo-smežurivanje. Mušmula je izglednija dok je zelena, a slast poprima tek kada sazori u kasnu jesen, pa čak i kada na nju padnu snegovi . Ako mi je za utehu!

Nastavite sa čitanjem