GDE NESTADE KOMŠILUK?

Šta se to sa nama dešava, kada čak ni mi koji živimo na selu više  ne poznajemo svoj komšiluk? U doba mog detnijstva to je bilo nezamislivo. Svi smo se  nekako zavukli u svoje ljušture, kao da nas one štite od nekog bauka koji vreba iza ćoška. Kako smo  socijalna bića, potrebu za kontaktima sa drugim ljudima nadoknađujemo putem društvenih mreža, zavaravajući se da je to bezbedniji način komunikacije od živog odnosa sa ljudima i da nam oduzima manje vremena u doba sve užurbanijeg življenja. Tačno je da u sferi društvenih mreža  ima sjajnih ljudi sa kojima možemo da uspostavimo prisan odnos, ali bogme  i onih drugih koji nas razočaravaju, onespokojavaju, obmanjuju, kao i u fizičkom svetu. Što smo više konektovani, manje smo u realnosti i propuštamo šanse za uspostavljanje živog ljudskog susreta. Kada to osvestimo, promeni nam se ugao gledanja. Tada počinjemo da primećujemo neke stvari koje su nam i do tada bile dostupne, ali za naše oči nevidljive i da žalimo za izgubljenim vremenom. Neka nama fejsbuka, ali i komšiluka!

Šta nam donosi komšijsko druženje za razliku od „sajber komšiluka“?:

-Ritual zajedničkog ispijanja čaja,  kafe, a bogami i pivkana i radže

-Razmenu i degustaciju aromatičnih kolačića, a ne samo recepata

-Mogućnost da nam se deca druže, dok se  mi družimo, roštiljamo, kuvamo kotlić

-Darivanje  lepog i neponovljivog iskustva našoj deci kroz život sa  ljudima iz istog kraja, koje će im za čitav život  ostati u najlepšem sećanju

-Međusobnu solidarnost (pričuvati dete, pozajmiti so, poveriti se, potražiti utehu, izliti temelje na mobu-šta to beše moba?)

-Bez  paničnog spremanja nereda po kući, radi ostavljanja dobrog utiska, pozvati komšije na  kaficu, mada se nećemo naljutiti ni ako banu  bez najave, kao i mi  kod njih

-Ostaviti im ključeve od kuće pre putovanja na godišnji odbor, poveriti im  brigu o kućnom ljubimcu, živini i stoci, sobnom cveću, a možda i o ostarelom članu porodice

Jednostavno, zar ne, a nema ni mesečne pretplate.

Za kraj, evo jednog od mnogih recepata za krancle koje je moja komšinica koja se odazivala na to ime često mesila, a posebno za svadbe. Na žalost, ne posedujem njen originalni recept.

Recept  za krancle sam preuzela sa Coolinarke, a ukus  i miris vam ne mogu podariti. Zanimljivo je da ni sama ne umem da napravim repliku onih komšinicinih krancli koje sam pohranila u svom sećanju zlata vrednom.

Recept na Coolinarika blogu

KOLIKO NAM JE NOVCA POTREBNO DA BISMO BILI SREĆNI?

Ako neko živi u „ovde i sada“  onda su to, pored dece, prosjaci. Ne mislim na  organizovano prosjačenje od strane makroa. Na umu su mi  mali, „domaći“ prosjaci koji se svakodnevno žicaju za cigarete i pivo. Oni nisu zagledani u budućnost i ne muči ih opasna misao „šta će biti sutra“?. Svoje umne i fizičke kapacitete oni koriste da prežive trenutak i u tome uspevaju, koristeći se sitnim lažima, ali i beskrajnim šarmom kojim opčinjavaju ljude i izazivaju sažaljenje. Na njihovu sreću ima dovoljno plemenitih ljudi koji im izlaze u susret, kao i onih drugih koji to čine iz griže savesti ili sujeverja. Može biti da  je odnos između krajnje bede i blagostanja uređen po nekakvim božanskim zakonima. Pitam se, ko je srećniji-prosjak koji dobija taman onoliko koliko mu je potrebno da preživi trenutak, dišući punim plućima, ili onaj koji živi u izobilju, a svakodnevno se grči, juri, da bi otplatio kredit, da bi zimi  bezecovao letovanje po nižoj ceni, a leti zimovanje, da bi iškolovao decu “ da se ne muče kao on“, da bi  obezbedio „bolju budućnost“ svojim unucima u praunucima?!

Srecica

 

HAJDEMO MALO U GOSTE!

Danas sam u gostima kod drage Dore Vajane na njenom blogu Happy Chez Moi u okviru igre „Trideset dana zahvalnosti“.

Iako sam zagazila u petu deceniju, nedavno sam prvi put u životu založila vatru i ponosna sam zbog toga.Ovo moje lično iskustvo ima univerzalni karakter. Svakodnevnica pruža nebrojene mogućnosti za lični rast i razvoj. Svaka nova veština koju usvojimo podiže nivo naše samostalnosti i jača veru u sebe. Što su okolnosti u kojima živimo surovije, to su veći izazovi za lični rast i razvoj.

Vatra 2

 

Zahvalna sam zimi što me je probudila iz lažne i lenjive udobnosti.
Zima

Pogledajte na Dorinom Blogu …..

 

FOLDER ZA SEĆANJA

Svaki dan je tako isti, a opet različit od svih prethodnih. Sačinjen je od mnogo malih trenutaka sreće, tuge, uzbuđenja, strepnje, potonuća i uzleta. Svaki peživljeni dan je jedna mala smrt, a svako jutro novo rađanje.

Volim da započnem dan sa telesnim vežbama. Upražnjavam PET TIBETANACA. Pustim neku opuštajuću muziku i snabdem se neophodnom energijom za nastupajući dan, koliko god težak on bio. Ipak, ne vežbam svakodnevno i žao mi je zbog toga. Valjalo bi da poradim na boljoj organizaciji vremena.

Moj posao crpi puno energije. Nije zahvalno  najdirektnije zadirati u tuđe, male živote i nametati pravila ponašanja koja je društvo proglasilo za poželjna. Sigurna sam da svako ima debele razloge za život kakav živi, ali zakon je zakon i služba je služba. Kada se sa posla vratim u svoj skromni dom,  neophodan mi je jedan period od sat-dva  da se resetujem i uđem u nove, meni draže uloge- žene, majke, domaćice, prijateljice, uloge koje sama kreiram. Onda se razmašem i žongliram. Kuvam i pišem; vodeći dete na klavir u kulturni centar u susednoj prostoriji dogovaram gostovanje u TV emisiji; paralelno sa detetom i sama zdušno učim nemački, za zlu ne trebalo; dok se sa mužem konsultujem oko tehnikalija u vezi sa upravljanjem blogom, ja se sa njim nežno svađam i tako održavamo bliskost:)))

Svakog dana iznedrim novi pačvork od doživljaja i aktivnosti. Samo mi je žao što ne mogu sve da ih pohranim u sećanju. Možda bi samo trebalo da otvorim novi folder, odnosno dva foldera, za službene i poslovne doživljaje, što da se mešaju. Moraću da pitam mog muža za savet oko toga. Već osećam da ćemo da se posvađamo  :)))

 

 

GODINE PROLAZE

Ne znam da li je neko od vas pratio divnu britansku seriju  „Godine prolaze“.Reč je o dvoje ljudi koji su u mladosti bili u kratkoj vezi, a sreću se ponovo u poznim godinama i započinju život u dvoje. Glavnu žensku ulogu tumači moja omiljena glumica Džudi Denč.

http://www.imdb.com/title/tt0105943/

Oni tako živuckaju i naizgled im se ništa ne dešava, a sve vrvi od života i lucidnosti, samo su im tela malo troma. Hja,da li troma ili možda svedena na optimalni ritam življenja?!

Pertle

Nastavite sa čitanjem