„MULTIPRAKTIK“ DECA

Počela je nova školska godina, a sa njom i bogata ponuda raznoraznih sportskih i kulturnih aktivnosti namenjenih našoj deci (naravno, ne u sklopu škole kao što je to bilo u dobra stara vremena). Kako napraviti pravi izbor za svoje dete? Jako je važno da osluškujemo njegove potrebe i sklonosti ,a ne samo da ga pitamo šta želi, jer ono može da poželi da se bavi nečim samo iz razloga što tu aktivnost upražnjava većina vršnjaka, ili možda njegov najbolji prijatelj. Sem što je važno da se sa svako dete izabere aktivnost koju ono voli i sa kojom istinski želi da se bavi, jednako je važno da se ne preteruje sa brojem aktivnosti, naročito ukoliko iza toga stoje neispunjene lične ambicije roditelja koje potomci imaju zadatak da nadoknade.To će deca kad-tad da shvate kao nametanje. Sem toga, upražnjavanjem mnoštva aktivnosti, deca će od svakog talenta razviti po malo, a ničemu se dovoljno neće posvetiti, jer jednostavno za to neće imati dovoljno vremena. Naročito je opasno ako roditelji  insistiraju na perfekciji od rezultata u svakoj oblasti. Međutim, tačno je da neka deca imaju vrlo široka interesovanja i vole da eksperimentišu i isprobavaju se u različitim ulogama, kao što postoje i odrasle „multipraktik“osobe koje jednostavno nisu za jednu ulogu. Opet je važno prepoznati da li se zaista radi o tome i podržati dete, pomoći mu da se dobro organizuje i ipak postavi prioritete-šta mu je od svega toga najvažnije, a šta najmanje važno.Vremenom će se možda iskristalisati šta dete zaista želi, ili će pak razviti više različitih veština, neke u većoj, a druge u manjom meri. Bolje je ako pojedinačne veštine međusobno imaju nekih dodirnih tačaka (npr. muzička škola i folklor), jer time razvoj jedne veštine podstiče razvoj one druge i obrnuto.

Ima dece koja menjaju aktivnosti, pa jedne godine, primera radi, treniraju jedan sport, druge godine se upisuju na drugi. Ako se učestalo dešava, to svakako nosi rizik da se dete ne nauči upornosti i lišava ga iskustva prolaženja kroz razvojne etape u savladavanju veštine od početničkog nivoa do krajnjeg stadijuma.

Neki roditelji misle da deca od školskih obaveza nemaju vremena da se bave vanškolskim aktivnostima, ali to je zabluda. Potvrđeno je da što su aktivnija, deca bolje upravljaju vremenom.To znači da racionalnije koriste vreme za učenje, da bi stigla da se bave onim aktivnostima u kojima uglavnom daleko više uživaju nego u ispunjavanju školskih obaveza.

Dragi roditelji, dozvolite vašoj deci da prošire svoje vidike. Ne dozvolite da im škola bude jedini izvor iskustva i teško breme koje će ih svakodnevno pritiskati. Vanškolske aktivnosti, pored igre koja je neizostavni deo svakog zdravog odrastanja, pružaju priliku svakom detetu da se opusti ,uživa i bude uspešno. Ipak, ne preterujte! Nađite pravu meru, osluškujte svoje dete i napravite dobar izbor aktivnosti, za njega, zajedno sa njim. Šta je još važno? Podržite ga da ne odustane kod prve prepreke.Tako se trenira upornost.Još jedna važna poruka-prilagodite  očekivanja sposobnostima svog deteta-talenti su retki dragulji.Važno je da vaše dete bude srećno i ispunjeno dok se bavi nečim smislenim.

Rodna ravnopravnost i “ Ronjice“

Tako ja , red mora, red planine. Pre desetak dana sam se vratila sa Divčibara. Bilo je to jubilarno, 7. po redu porodično letovanje na Divčibarama. Srodili smo se sa tim krajolikom i navikli da dišemo rezak planinski vazduh, pa nam povratak u Panonsku niziju  nikako ne prija. Iako sam se pošteno odmorila, uprkos dugim šetnjama i pentranju po strminama, bila sam vredna (hvala internetu), pa sam natenane spremila jednu tribinu i rekla sebi :“Vidiš, to je prava stvar!  Uživaš u prirodi, a  radiš posao, a onda ga lepo spakuješ i pošalješ i nastaviš da uživaš“.

17.avgusta održan  je Ženski letnji karneval u Baču, u organizaciji Udruženja za razvoj ruralnog i eko turizma „Bač u srcu Bačke“, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova. U okviru ove celodneve manifestacije održane su dve tribine .Prvu tribinu pod nazivom „Samozapošljavanje žena u ruralnom turizmu“ vodile su tri dame iz Udruženja poslovnih žena Srbije, „Ronjice“, kako od milja sebe nazivaju po ronja metodi  samoprocene koja se uspešno koristi u obuci žena za samozapošljavanje. U pitanju su uspešne preduzetnice -Maja Emić-direktorka dečije izdavačke kuće „Enko book“, Tijana Sekulic, dipl.arhitekta, veb dizajnerka, vlasnica agencije „AT Consalting“ i Marija Ivanković, modna dizajnerka, vlasnica modne kuće „Marija hand made“. Tijana i Marija su dobitnice priznanja „Cvet uspeha za ženu zmaja“ koju dodeljuje Udruženje poslovnih žena Srbije, čime se podstiče žensko preduzetništvo. One su zahvaljujući obukama koje su prošle u okviru Udruženja poslovnih žena uspele da pokrenu sopstveni biznis, što je fascinantno. Drugu tribinu, na temu rodne ravnopravnosti, održala sam ja. Na žalost, ove tribine nisu imale veliku posećenost, za šta je možda zaslužna neodoljiva lepota i bogatstvo ponude ženskih rukotvorina na tezgama ispred kulturnog centra, iza čijih vrata se odigravala ova  ozbiljna priča koja je zahtevala intelektualno naprezanje. Zato sam odlučila da na svom blogu postavim Power Point  prezentaciju tribine „Rodna ravnopravnost“. Zahvaljujem se Gordani Bjelajac, predsednici Udruženja „Bač u srcu Bačke“ , koja je osmislila čitavu manifestaciju  i Milanu Petroviću na tehničkoj obradi prezentacije.

Čitajte i komentarišite!

Rodna ravnopravnost

 

Krunu karnevala predstavljalo je književno veče sa Ljiljanom Habjanović Đurović. Opet je mnogostruko više ljudi ostalo u gradskom parku, gde se uveliko krčkao „Bački kotlić“ .Ipak, bilo je onih koji nisu mogli da se odluče na koju bi stranu, kao i zaljubljenika u knjigu koji su, oznojani i osmuđeni od dima utrčavali u salu kulturnog centra da kupe neku od Habjanovićkinih knjiga i da dobiju njen autogram.

Utisci o Ljiljani- spontana i direktna,  racionalno  emotivna i izuzetno produhovljena,  sistematična, kreativna i preduzimljiva. Mislim da je imala zahvalnu publiku. Obećala je da će promociju sledeće knjige da održi u Don Žon kuli u Bačkoj Tvrđavi. Drago mi je što sam se susrela sa njom.

 

OSLONI SE NA MENE SAD TI

Ima dana kada sam na energetskoj rezervi. Tada sam celim svojim bićem usmerena na neke značajne životne događaje.Preživljavam ih i skladištim u svoje emocionalne depoe, a sve ostalo prelazi u maglovitu pozadinu i čeka neki pogodan vetar. Trenutno mi je snaga usmerena na tugovanje za voljenim bratom  sa kojim sam rasla. Umro je  sin rođene sestre moje majke. Lepi čovek blistavog uma i divnog glasa. Melenački tamburaš tragične životne sudbine. Imao je samo 43 godine. Neka počiva u miru!

 

Isa Majstorica

Nastavite sa čitanjem

DIVNI DEČACI I NEMOGUĆE DEVOJČICE

Dečaci su nemogući.Oni se tuku, rvu, vijaju, jedan drugom podmeću nogu, proizvode buku.

Devojčice su divne. One su razumne,  poslušne, tihe i mirne.

Ovo su uobičajene predrasude o dečacima i devojčicama.

Da li je baš tako?

Činjenica je da su dečaci generalno živahniji i skloniji fizičkoj agresiji. Međutim, šta sve može da stoji iza pojavne mirnoće devojčica? Neke „mirne“ devojčice su sklone nimalo naivnim, suptilnim  socijalnim igrama koje ponekad poprimaju obeležja psihološkog nasilja, što nije lako dokazati, naročito ako se igre odvijaju mimo očiju odraslih.

Među devojčicama je često formiranje trouglova. Ponekad se dve devojčice koje slove za najbolje drugarice, ako taj odnos nije stabilan, udružuju protiv treće koju ogovaraju, izbegavaju, izruguju joj se. Šta  može da doprinese da ovakav trougao potraje u vremenu?

-Međusobna privlačnost „najboljih drugarica“ i treće devojčice (npr.slična interesovanja)

– Fizička blizina dece

-Usamljenost treće devojčice, niži stupanj zrelosti u odnosu na par u trouglu

-Nestabilnost odnosa između najboljih drugarica, što stvara napetost koja se smanjuje utrougljavanjem treće, a „dvojac“ spašava od raspada

Naravno, kada dođe do promena u odnosu snaga,  moguća je  promena uloga unutar trougla, ali se zadržava princip odnosa „dvoje udruženih protiv trećeg“.

Mehanizam funkcionisanja u trouglovima među devojčicama je preslikan model iz porodice. Nestabilni bračni parovi tako funkcionišu, utrougljavajući rođenu decu, ljubavnike, posao, hobi, poroke. Čime se objašnjava da ovaj model funkcionisanja usvajaju  devojčice, a ne dečaci? Odgovor možda leži u rodnoj različitosti koja je prepoznatljiva od ranog uzrasta. Devojčice su fokusirane na emocije i odnose, što ih od malena priprema na ulogu materinstva, a dečaci na akciju, što ih priprema na život i rad u zajednici.

Na nama odraslima je  da prepoznamo društveno nepoželjne oblike ponašanja, kako kod dečaka, što je vidljivije, tako i kod devojčica, čija mirnoća ume da zavede.

 

 

 

 

 

 

 

DECA „KRIVINAŠI“

Neka deca se relativno lako disciplinuju. Dovoljan je samo preki pogled ili jednom izrečena zabrana, pa da poslušaju. Složićete se da su ona u manjini, naročito s obzirom na razmaženu generaciju. Prosečno dete naše kulture zadaje dosta glavobolje, ali ako su roditelji i drugi vaspitači dosledni u svojim zahtevima, nagradama i kaznama i daju pozitivan lični primer, mogu se postići dobri rezultati. Međutim, šta sa onom malobrojnom, atipičnom decom koja uvek nekako izmiču zahtevima koji se pred njih postavljaju? Nazvala sam ih „krivinašima“ .

„Krivinaši“ koriste intelekt da bi izbegli  gotovo svaki zahtev koji pred njih postavljaju odrasli.Dovijaju se na razne načine.

.-Pomoću šarma  -služe se humorom, dosetkama, verbalnim bravurama ,

.-Manipulišu sa osećanjima- .jecaju, plaču, zapomažu, da bi zazivali sažaljenje ili pak osećanje krivice kod autoriteta

-Pokušavaju da istrguju sa zahtevima koji se pred njih postavljaju -odbiju ih, a samoinicijativno odrade mnogo složenije poslove koje niko ne traži od njih, a  često nisu ni primereni njihovom uzrastu (npr.neće da spremi svoju sobu, ali hoće da kuva pekmez od jagoda)

-Trude se da uspostave  kontrolu nad kaznama- da sami određuju vrstu kazni i rok na koji se izriču ( naravno,po mogućnosti da ih  skrate)

-Izuzetno dobro čitaju emocije odraslih i love trenutke njiihovog dobrog raspoloženja i(ili ) slabe budnosti i pažnje, pa menjanju taktiku i FRONTALNO nasrću na postavljene granice.

Kada su deca „krivinaši“ u pitanju,  važno je dosledno insistirati na disciplini, pravilima. Od presudne je važnosti jasno POSTAVLJANJE GRANICA. Da bi se to postiglo, dozvoljeno je poslužiti se istim sredstvima kojima se i sama deca „krivinaši“ koriste- šarmom, mudrošću, pa dozvolite i manipulativnošću.Takođe je neizmerno važno strpljenje i kontrola emocija besa  koju ovakva deca mogu da izazovu kod roditelja i ostalih autoriteta. U protivnom, „krivinaši“ preuzimaju moć u porodici i drugim sistemima-vrtiću, školi  i nameću svoja pravila.

Ukoliko se u disciplinovanju „krivinaša “ ne postignu zadovoljavajući rezultati, moguće su sledeće posledice: po normalan razvoj ličnosti:

-Nedostatak lične odgovornosti

-Nepoštovanje autoriteta

-Neuklapanje u  kolektivni život, što predstavlja svakodnevne probleme u funkcionisanju u vršnjačkoj, školskoj ili radnoj sredini. Složićete se da mali broj osoba može da opstane van sistema-za to je potrebna velika snaga , hrabrost i kreativnost

Činjenica je da ova deca nose veliki potencijal u intelektualnom smislu i  u pogledu upornosti i životne snage. Izbegavanje poslušnosti na ranom uzrastu može da ukazuje (sem razmaženosti )  i na njihove liderske ambicije. Da bi u odraslom dobu mogli uspešno da se nose sa ulogom lidera, neophodno je da se socijalizuju, kako ne bi postali tirani, nego ljudi od istinskog autoriteta, vredni svakog poštovanja.