DVA LICA MOGA LICA

Sve do nedavno nisam  razmišljala o tome da u stvari starim, još od kada sam se rodila.  Sećam kako me je  jedna meni draga otmena gospođa, za koju sam mislila da je besmrtna iako je umrla nakon nekoliko godina,  zaustavila na ulici i  rekla mi:“Upamti, drago dete, sada si najlepša“! Tada sam imala nekih dvadeset šest- sedam godina. Imala sam princes haljinu sa nežno pastelnim cvetnim  dezenom koju mi je sašila  mama. Lice kao od gume, pogled koji seva i privlači tuđe poglede, dugi vrat kao u labudice, strukić kao sapet miderom. Zaista, kada razgleda fotografije iz tog perioda, moja ćerka ne može da veruje da sam to  ja. Iskreno, i ja se zapanjim, ali ne očajavam.  Prvo poluvreme mog života – sazrevanje,  drugo-smežurivanje. Mušmula je izglednija dok je zelena, a slast poprima tek kada sazori u kasnu jesen, pa čak i kada na nju padnu snegovi . Ako mi je za utehu!

Letos sam primetila da mi se koža iznad levog kapka dobrano namreškala u obliku peščanih dina  i razvukla kao guma na starim gaćama,  Ili još bolje, podseća na prezrelu smokvu. Ranijih godina to je bio jedan jedva primetan simpatičan brežuljak sa kojim sam  srasla, ali ovo sada je već nešto drugo.

Odjednom sam počela da posmatram lica starijih osoba, u čekaonicama, javnom prevozu, na ulicama, parkovima i trgovina , među rodbinom, na fotografijama. Shvatila da ono što im daje starački izraz upravo predstavljaju brežuljaste naslage iznad očiju koje se pod silom zemljine teže spuštaju i lagano prevlače preko njih i vizuelno ih smanjuju.

Moje levo oko, majku mu, nekako brže stari, a desno je još uvek zadržalo blaženi mladački izraz.

Levo je moja melanholija-desno moja vedrina

Levo  moja trapavost-desno moja umešnost

Levo  tehnička ograničenost-desno moja  kreativnost

Levo bolešljivost- desno krepkost i snaga

Levo moja stidljivost- desno teatralnost

Levo haotičnost-desno analitičnost

Levo moja rasejanost-desno fokusiranost

KO UME DA GLEDA SA OBA OKA, SHVATIĆE DA SAM JA JOŠ UVEK JEDNA DOBRA POLOVNJAČA!

Naocarka

 

 

 

 

2 mišljenja na „DVA LICA MOGA LICA

  1. Interesantan post ! Prija za promenu od svih drugih blogova.

    I ja, odavno, sve češće gledam stara lica i zamišljam sebe u kasnim 70-im, baš sam optimista 🙂

    Sa oba oka gledanje je divno, ali se ne slažem sa poslednjom rečju u blogu. Jedino to.

    Pozdrav

Ostavite odgovor