KOLIKO NAM JE NOVCA POTREBNO DA BISMO BILI SREĆNI?

Ako neko živi u „ovde i sada“  onda su to, pored dece, prosjaci. Ne mislim na  organizovano prosjačenje od strane makroa. Na umu su mi  mali, „domaći“ prosjaci koji se svakodnevno žicaju za cigarete i pivo. Oni nisu zagledani u budućnost i ne muči ih opasna misao „šta će biti sutra“?. Svoje umne i fizičke kapacitete oni koriste da prežive trenutak i u tome uspevaju, koristeći se sitnim lažima, ali i beskrajnim šarmom kojim opčinjavaju ljude i izazivaju sažaljenje. Na njihovu sreću ima dovoljno plemenitih ljudi koji im izlaze u susret, kao i onih drugih koji to čine iz griže savesti ili sujeverja. Može biti da  je odnos između krajnje bede i blagostanja uređen po nekakvim božanskim zakonima. Pitam se, ko je srećniji-prosjak koji dobija taman onoliko koliko mu je potrebno da preživi trenutak, dišući punim plućima, ili onaj koji živi u izobilju, a svakodnevno se grči, juri, da bi otplatio kredit, da bi zimi  bezecovao letovanje po nižoj ceni, a leti zimovanje, da bi iškolovao decu “ da se ne muče kao on“, da bi  obezbedio „bolju budućnost“ svojim unucima u praunucima?!

Srecica

 

2 mišljenja na „KOLIKO NAM JE NOVCA POTREBNO DA BISMO BILI SREĆNI?

    • Svi smo u istoj klopci koju nam je nametnula civilizacija. Nazad se ne može, ali možemo bar da zastanemo na trenutak i dođemo u dodir sa svojim istinskim potrebana, kako bismo odbacili one nametnute i suvišne.

Ostavite odgovor