NI TRIVO NI VALENTIN

   Osmog februara, a možda i na Sv.Trifuna, neki bi rekli na Dan zaljubljenih, rođen  je moj pokojni otac, ni Trivo ni Valentin, nego Boško. Pre sedamdeset osam, a možda i sedamdeset devet godina, u selu Pištaline, u okolini  Bosanske Krupe.

 .Zar je  bitan datum, zar je  važna  godina? Vreme se merilo drugačijim aršinima, u nagoveštaju strašnog rata. Deca su se rađala, „valjalo  ih je ljuljati“,  valjalo nahraniiti i sačuvati od bolesti .

   Kad je tata bio mali, zar je važno koliko mali, preležao je tifus. Njih troje dece, od  kojih je  Boško bio najstariji, majka  je spasila  od pogroma- upregla konje i dala se u beg. Krvnici su za  njom jurili i pucali, ali im je ona brzinom munje i snagom orkana  Majke Hrabrosti utekla. Nije bilo muške ruke da upregne konje,  ubiše ga zlikovci  na prevaru!

   Prešli su Unu, preselili se u  lepo sremsko selo Negoslavci koje sada pripada Baranji, a zatim se trajno nastanili u Baču.

          Tri države u jednom ljudskom veku!

 

Boško-go i bos

DECA

 

Boško -šegrt težak 40 kg.

Boško- Alija Sirotanović livnice u Zenici

 

Boško- atleta

Bole-frajer-vojska-torzo

 

 

Boško- šmeker

Bole-frajer

 

Boško- student

Boško-inžinjer

Boško- porodičan čovek, čitaj bonvivan

Boško- direktor, čitaj pod stresom

Boško- bolje plaćen nego radan

Boško u penziji

Boško- deda

Boško- udovac

Boško- šmeker u pokušaju

Boško- pomiren sa starošću

Boško skrhan bolešću

 

Tata, nikad ti nisam rekla koliko te volim,a nisi ni ti meni!

5 mišljenja na „NI TRIVO NI VALENTIN

Ostavite odgovor