O, NE, OPET SASTAV O PROLEĆU !

Šta se dešava u glavama dece kada u okviru redovnog školskog plana i programa svake godine pišu sastave na slične  teme:“Kako sam proveo zimski raspust?“, „Kako sam proveo letnji raspust?“ , „Moj najbolji prijatelj“ ,pa opisi četiri godišnja doba…Ne  zna se kome je dosadnije, jal’ deci koja svake naredne godine pišu replike jednom napisanih sastava (svakako, usavršavajući ih pravopisno, gramatički i stilski), jal’ učiteljima koji po ko zna po koji put isčitavaju stereotipne rečenice prepoznatljivog uvoda, a jedna od njih je: „Sedim u sobi i kroz prozor posmatram dolazak  proleća“.

Moja devojčica koja je pre nekoliko dana napunila deset godina  imala je zadatak da napiše sastav na temu „Osećam dolazak proleća“. Ovaj naslov nije obećavao da će da iznedri naročito prozno delo, ali prevarila sam se. Nadahnuće neretko izvire iz stanja polusvesti, direktno iz dubine duše koja se u  realitetu tako škrto otvara, čuvajući se od ranjavanja.

Nakon dečje rođendanske žurke koja je podrazumevala punu kuću „Indijanaca“, od kojih su prvi došli sat vremena pre zakazanog termina,  jer je fazon stići prvi, a poslednja „Indijanka“ ostala na noćenju,  mojoj Iski nije  ostalo mnogo snage i vremena za pisanje sastava. Dogovorile smo se da će da mi diktira, a ja ću da otkucam sastav na lapu i da ću da je opravdam kod učiteljice. I bi tako! Ne znam šta se desilo, da li nove tehnologije ubrzavaju misaoni tok, tek reči su se rojile, uz povremena potpitanja: „Joj , da nije malo glupo ovo što mi je sad palo na pamet?“

Evo sastava „u maloj u boci, da ne kažem bočici“

OSEĆAM DOLAZAK PROLEĆA

Opisaću kako ja doživljavam prolećne čarolije.

Šetam se i osećam kako prolećne čarolije mile po meni. Velika žuta vatrena lopta na nebu lagano se probija kroz oblake i svojom ljupkošću i toplim zracima budi biljke iz mračnog kutka zemlje i govori im da je stiglo proleće. Ptičice sa svojim čarobnim orkestrom bude životinjice iz zimskog sna.Vredni mravi polako počinju da skupljaju zalihe hrane za sledeću godinu, a cvrčak kao što i znate i ove godine svira na violini i lenčari. Mali cvetovi svoj miris šire svuda. Na drveću rastu cvetići koji će da izrastu u fine sočne voćke.

Eto kako proleće svojom ljupkošću unosi radost u naša srca.

Prolece

Ne verujete da je ovo napisalo desetogodišnje dete ? Pa,  ne bih ni ja verovala da beležnik nisam bila.

 

Ostavite odgovor