Prizivanje na Duhove

Jučerašnje sunce me je omamilo, kupanje u jezeru Provala rashladilo  i usput isisalo energiju. Kako prethodne noći nisam spokojno spavala, zbog strašnog nevremena praćenog nezapamćenom grmljavinom koja me je prenula iz sna, prijatan umor se prelio na današnji dan.

Prizivanje na Duhove

Danas su Duhovi, pa još sveta nedelja i ne valja raditi. Legla sam posle ručka, pročitala par stranica Petkane i zaspala. Sanjala sam staru švapsku kuću iz svog komšiluka, onu čiji sam kibic pendžer opisala u jednoj svojoj priči koja je zaturena negde na vremenskoj liniji mog fb profila. Elem, sanjam tako kako posle mnogo, mnogo godina ulazim u tu kuću, zajedno sa njenom bivšom vlasnicom, pokojnom nina Martom. Ona je, kao,  poželela da vidi svoju kuću. Ulazimo u prednju sobu opremljenu neobičnom crvenom garniturom za sedenje. Razgledanje kuće prekida  kuckanje na prozor dve odrasle osobe sa ulice. Nina Marta i ja u čudu ustremljujemo pogled ka prozoru i tu se san završava. Ubrzo zatim se budim, a Sale mi veli kako me traže neki ljudi. Onako, bunovna, izlazim u dvorište i vidim samo jedno – ona i on. Pomislih , možda su brat i snaja, ali ipak ne. Ona u belom, sa šeširićem na glavi, nasmejanih plavih očiju, prilazi mi i ja tada shvatam da su to prijatelji naše kuće, tačnije kuće mojih roditelja koja je sada naš dom. Verovali ili ne, to je bračni par koji je prve dve godine svog zajedničkog života proveo u toj staroj švapskoj kući iz mog današnjeg sna. Tu im se rodila ćerka, tu su živeli kada su se po rođenju ćerke, na insistiranje moje mame, venčali, a moji roditelji im kumovali. Nisu nam bili u kući otkako su se odselili iz Bača, pre više od dvadeset godina.

Vreme smo proveli u prijatnom ćaskanju i evociranju uspomena na period kada smo sestra i ja bile deca,  moji roditelji u punoj snazi, kao oni sada, a oni bili jedva punoletni. Vremenska distanca i generacijski jaz nisu narušili kvalitet našeg odnosa. Bilo je interesantno slušati kakva smo sestra  i ja bile deca i po čemu dobrom  oni  pamte naše pokojne roditelje.

Neka mi neko kaže da ih nisam prizvala, da bliski ljudi nisu međusobno kosmički povezani, ne samo živi sa živima, nego i sa dušama umrlih. Drugo, uverena sam  da zub vremena ne mora da nagrize bliskost između ljudi, isto kao što se srodne duše mogu pronaći u nekom momentu, a da izgleda kao da se poznaju čitav život. Eh, danas su Duhovi, prvi od tri dana tog velikog crkvenog praznika.

Ostavite odgovor