„U dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci“

 

Razmišljam o svima onima koji nose neko teško breme, a opet se ne predaju, o borcima koji prkose bolesti, invalidnosti i drugim nedaćama koje su ih zadesile. Šta im daje snagu, odakle crpe volju? Verovatno su odustali od pitanja „Zašto je to baš mene moralo da snađe?“ Svako od nas ima svoju vrednost i svrhu postojanja. Svi smo mi samo mali, a tako važan deo Univerzuma i povezani smo u jedinstven sistem. Opraštajmo drugima, ali negujmo i sebe i budimo zahvalni Bogu što postojimo. Ako prihvatimo sebe, razvicemo odbrabeni mehanizam prema zlobnicima koji grade svoje samopouzdanje na tuđoj muci i pričaju unaokolo o njihovim slabostima kao o nekakvoj senzaciji. Nije ih teško razotkriti, iako ponekad glumatanju dušebrižništvo. Neka je i njima Bogu prosto!

Ostavite odgovor