RASTU DECA, A NI JA NE ZAOSTAJEM

U gostima nam je, sada već tradicionalno, moja ljubljena sestričina Teodora. Ona i moja Iska uživaju u raspustu, uprkos vrelinama zbog kojih se topimo kao sveće voštanice (da, zaista me miris znoja na ovim temperaturama podseća na miris  voštanica, ne znam zašto). Primećujem da su moje devojčice „odfrknule“,tj.odjednom sve mogu same,  čak me izjutra bude na posao, same sebi spremaju doručak, bazaju po selu vasceli dan, vozikaju se  bajsovima,a  ja nekako mogu da budem spokojna,  jer verujem u njihovu sposobnost da se same zaštite. S vremena na vreme pomislim: „Bože, ne zanemarujem li ih?!“, dok sa užitkom čitam neku knjigu, a one me  satima ne prekidaju sa „dodaj mi ovo ,šta je ono , smem li to i to.“ Onda  zavirim u dečju sobu i vidim ih, onako zanesene, kako im samo noge vire iz razbacanih gužvica šarenih krpica i kamare kartona, od kojih prave nemoguće kreacije, pa se brzo umirim. Znam, setiće me se kada bude trebalo da se pospremi na kraju balade:)))

Dešava se paradoksalna stvar. Umesto osećaja prolaznosti života usled suočavanja sa činjenicom da su moja deca u familiji, ne samo pomenute žabice, već povelika, ja sve poletnija, žedna novih doživljaja (namerno neću da kažem saznanja) , što je, jelte, svojstveno mladim ljudima. Život je lep !

 

SUNCE PRŽI, ALI I NAPAJA

Ovih dana sam u spidu. Trudim se da okončam neodložne poslove, pa da krenem na zasluženi godišnji odmor. Ali, avaj ! Poslovi se otegli kao trakavica, stišću i ne daju dihati. Kada se tome doda aktuelni afrički talas vrućine, svežeg vazduha je još manje. Međutim, ne dam se zbuniti. Posle dugog kišnog perioda eto meni prilike za punjenje „organske solarne baterije“. U subotu, ako Bog da, biću na 15 minuta. Poznavaoci i zagovarači Sungazing-a tvrde da se  sa 15 minuta zurenja u sunce čovek trajno oslobađa  depresije. Želim da verujem u to! Uostalom, nauci je takođe poznata svetlosna terapija u lečenju depresije. Drugo, činjenica je da je najveća stopa samoubistava u Skandinaviji, što se objašnjava malim brojem sunčanih dana u godini.

Sun gazing

Nastavite sa čitanjem

KAKO MAMA NE KAŽE

Volim spontane  fotografije. Nisam osoba od poze. Većina porodičnih fotografija nastala je u domaćoj režiji. Ja sam na njima uglanom zarozana, čupava, sa opasanom keceljom. Isidora je pretežno u pokretu, koji ponekad biva zabeležen kao trag od mlaznog aviona na nebu.  Ipak, kada je fotografisanje u školi, ono je , valjda ,“za sva vremena“. Tada deca, a naročito devojčice, teže da izgledaju lepše nego obično. Pardon, većina devojčica! Spremila sam  Iski tri odevne kombinacije. Reč je o tri prelepe, moderne haljine koje nisu „za svaki dan.“ Međutim, njoj se nijedna nije svidela. Zamislila je da obuče sive helanke. Doduše, ima dva para istih. Jedne su bile na pranju, a druge su imale rupice- izgrickao ih je pas Lunja u njihovoj uobičajenoj razularenoj igri. Isidora je odlučila da se po svaku cenu  uvuče u sive helanke. Uzela je u šake šivaći pribor i zašila rupice. Doduše, konac je bio  malo tamnije nijanse od helanki, ali koga briga. Skontala je da  se to ionako neće videti na fotkama. Kada sam je pitala zašto je to uradila, rekla mi je da je „krpež u modi“. Dete je načisto u pravu.

OSLONI SE NA MENE SAD TI

Ima dana kada sam na energetskoj rezervi. Tada sam celim svojim bićem usmerena na neke značajne životne događaje.Preživljavam ih i skladištim u svoje emocionalne depoe, a sve ostalo prelazi u maglovitu pozadinu i čeka neki pogodan vetar. Trenutno mi je snaga usmerena na tugovanje za voljenim bratom  sa kojim sam rasla. Umro je  sin rođene sestre moje majke. Lepi čovek blistavog uma i divnog glasa. Melenački tamburaš tragične životne sudbine. Imao je samo 43 godine. Neka počiva u miru!

 

Isa Majstorica

Nastavite sa čitanjem