„STOČIĆU,POSTAVI SE !“

Poslednjih nedelja mahom sve žene iz mog okruženja pričaju o zimnici, a ja u hibernaciji. Ono, shvatam da je voćna godina. Osvrnem se oko sebe- grane od šljiva se otrembesile do zemlje pod težinom plodova, jabuke rodile kao šuga. Gazda Sale prikuplja opale voćke za rakiju. Kraj našeg kazana za rakiju koji je ručni rad mog pokojnog oca, majtora Boleta, gužvanjac. Svakodnevno neko od ortaka peče rakiju, a bogami i jedna žena, naoko krhka i nežna, ali „umjetna“, što bi rekla Saletova pokojna baba Soja iz Like. A tek što ta „umjetna“ žena sprema lovačku večeru- u prevodu slaninu na ražnju u vekni prepečenog hleba- mljacika! Tako vreme  otkucava tika-taka i u jednom momentu -klik! Moj skupljački nagon  kreće da se budi. Zauzimam  niski start i krećem da pravim zimnicu. Pre nekoliko dana ispekla sam paprike, pa napravila kompot od bresaka. Juče sam stavila turšiju i skuvala paprike u medu, a večeras ću da turim u rernu ajvar sa senfom i neka se krčka celu noć do zore u Metalčevom pekaču.

Zašto stavljam zimnicu? Zato što ne moram. Dok sam mislila da moram, jer svi drugi su već počeli da je stavljaju, baš nisam mogla da se pokrenem, Kada sam uhvatila malo vazduha i oslušnula sebe i svoje instinkte, sagledala sam šta je našoj porodici zaista potrebno od sve te silne zimnice o kojoj mi Balkanci tako rado i strasno pričamo. Sem toga, zaključila sam da za mene definitivno nisu nikakvi kazani, Smederevci, generalno ništa kabasto i grubo, iako sam krupna i temeljna žena. Kanda nisam „umjetna“. Ne volim ni letnju kujnu, iako je imam. Pripadam novom dobu. Volim, brate, svoju malu savremenu kuhinju, električni štednjak,tj. rernu u kojoj pečem papriku, ajvar, pekmez, kuvam kompot od bresaka. Tako mogu  istovremeno da očuvam kontakt sa ostatkom porodice, da vezujem raznorodne poslove sa kojima žongloram u toku dana (pomoć detetu oko učenja, spremanje kuće, kratki pogled na fejsbuk i td.) i da konačno stvorim iluziju da se zimnica sama od sebe sprema- kao iz one priče  „Stočiću postavi se“.U sledećem postu pomenuti recepti. Dotle, pozdrav!

 

„MULTIPRAKTIK“ DECA

Počela je nova školska godina, a sa njom i bogata ponuda raznoraznih sportskih i kulturnih aktivnosti namenjenih našoj deci (naravno, ne u sklopu škole kao što je to bilo u dobra stara vremena). Kako napraviti pravi izbor za svoje dete? Jako je važno da osluškujemo njegove potrebe i sklonosti ,a ne samo da ga pitamo šta želi, jer ono može da poželi da se bavi nečim samo iz razloga što tu aktivnost upražnjava većina vršnjaka, ili možda njegov najbolji prijatelj. Sem što je važno da se sa svako dete izabere aktivnost koju ono voli i sa kojom istinski želi da se bavi, jednako je važno da se ne preteruje sa brojem aktivnosti, naročito ukoliko iza toga stoje neispunjene lične ambicije roditelja koje potomci imaju zadatak da nadoknade.To će deca kad-tad da shvate kao nametanje. Sem toga, upražnjavanjem mnoštva aktivnosti, deca će od svakog talenta razviti po malo, a ničemu se dovoljno neće posvetiti, jer jednostavno za to neće imati dovoljno vremena. Naročito je opasno ako roditelji  insistiraju na perfekciji od rezultata u svakoj oblasti. Međutim, tačno je da neka deca imaju vrlo široka interesovanja i vole da eksperimentišu i isprobavaju se u različitim ulogama, kao što postoje i odrasle „multipraktik“osobe koje jednostavno nisu za jednu ulogu. Opet je važno prepoznati da li se zaista radi o tome i podržati dete, pomoći mu da se dobro organizuje i ipak postavi prioritete-šta mu je od svega toga najvažnije, a šta najmanje važno.Vremenom će se možda iskristalisati šta dete zaista želi, ili će pak razviti više različitih veština, neke u većoj, a druge u manjom meri. Bolje je ako pojedinačne veštine međusobno imaju nekih dodirnih tačaka (npr. muzička škola i folklor), jer time razvoj jedne veštine podstiče razvoj one druge i obrnuto.

Ima dece koja menjaju aktivnosti, pa jedne godine, primera radi, treniraju jedan sport, druge godine se upisuju na drugi. Ako se učestalo dešava, to svakako nosi rizik da se dete ne nauči upornosti i lišava ga iskustva prolaženja kroz razvojne etape u savladavanju veštine od početničkog nivoa do krajnjeg stadijuma.

Neki roditelji misle da deca od školskih obaveza nemaju vremena da se bave vanškolskim aktivnostima, ali to je zabluda. Potvrđeno je da što su aktivnija, deca bolje upravljaju vremenom.To znači da racionalnije koriste vreme za učenje, da bi stigla da se bave onim aktivnostima u kojima uglavnom daleko više uživaju nego u ispunjavanju školskih obaveza.

Dragi roditelji, dozvolite vašoj deci da prošire svoje vidike. Ne dozvolite da im škola bude jedini izvor iskustva i teško breme koje će ih svakodnevno pritiskati. Vanškolske aktivnosti, pored igre koja je neizostavni deo svakog zdravog odrastanja, pružaju priliku svakom detetu da se opusti ,uživa i bude uspešno. Ipak, ne preterujte! Nađite pravu meru, osluškujte svoje dete i napravite dobar izbor aktivnosti, za njega, zajedno sa njim. Šta je još važno? Podržite ga da ne odustane kod prve prepreke.Tako se trenira upornost.Još jedna važna poruka-prilagodite  očekivanja sposobnostima svog deteta-talenti su retki dragulji.Važno je da vaše dete bude srećno i ispunjeno dok se bavi nečim smislenim.

Gospodja nesavrsena

Drage dame, a i gospodo, varate se ako mislite da sam savršena majka, domaćica i trudbenica. Kao, sve stižem- vaspitavam dete, vodim firmu, pišem blog, kuvam, pripremam zimnicu, perem, peglam, radim baštu, zalivam muža, pišem projekte…. Da, ali ima dana kada sam na energetskoj rezervi i kada bih najrađe u hibernaciju, za razliku od “ Ljutitog mečeta “ Brane Crnčevića koje „neće da spava, neće i tačka,što ne spavaju zec i mačka i ptica iznad naših glava, zašto ne spava“?! U čemu je poenta? Ne upoređivati se ni sa kim, pratiti svoj ritam i lične sklonosti.Toliko od mene, za sada, uz ilustrativnu  muziku moje omiljene ZAZ, dok  napolju trenutno dobuje kiša. Pozdrav, do nove inspiracije.