KAKO MAMA NE KAŽE

Volim spontane  fotografije. Nisam osoba od poze. Većina porodičnih fotografija nastala je u domaćoj režiji. Ja sam na njima uglanom zarozana, čupava, sa opasanom keceljom. Isidora je pretežno u pokretu, koji ponekad biva zabeležen kao trag od mlaznog aviona na nebu.  Ipak, kada je fotografisanje u školi, ono je , valjda ,“za sva vremena“. Tada deca, a naročito devojčice, teže da izgledaju lepše nego obično. Pardon, većina devojčica! Spremila sam  Iski tri odevne kombinacije. Reč je o tri prelepe, moderne haljine koje nisu „za svaki dan.“ Međutim, njoj se nijedna nije svidela. Zamislila je da obuče sive helanke. Doduše, ima dva para istih. Jedne su bile na pranju, a druge su imale rupice- izgrickao ih je pas Lunja u njihovoj uobičajenoj razularenoj igri. Isidora je odlučila da se po svaku cenu  uvuče u sive helanke. Uzela je u šake šivaći pribor i zašila rupice. Doduše, konac je bio  malo tamnije nijanse od helanki, ali koga briga. Skontala je da  se to ionako neće videti na fotkama. Kada sam je pitala zašto je to uradila, rekla mi je da je „krpež u modi“. Dete je načisto u pravu.