TAKAV SI KAKAV SI

Kada si mali, želiš da što pre porasteš. Kada si mlad, suviše si  samokritičan da bi uživao u svojoj snazi i lepoti. Kada zagaziš u srednje godine, žališ za mladošću.  Kada ostariš, svodiš životni bilans koji nije uvek pozitivan.

Jedna devojčica je uporno  pokušavala da piški kao dečak.

Jedna devojčica u preuranjenom  pubertetu se stidela svojih grudi koje su se jedva nazirale i sakrivala ih je šljampavim majicama.

Jedna devojka je bila očajna kada bi joj  na licu kao od alabastera iskočila predmenstrualna aknan i to  na sred čela, umislišvi da će preko noći da se pretvori u jednoroga.

Jedna žena je bila  užasnuta kada bi ugledala odraz svog tela  u ogledalu koji  nije odgovarao njenoj predstavi o sopstvenom izgledu  zamrznutoj  u vremenu devojaštva.

Jedna starica je žalila za svojim pokojnim  mužem sa kojim nije umela da živi u ljubavi i slozi,  jer je zavidela svojim prijateljicama .na „idealnom braku“.

Zadovoljstvo sobom u mnogome zavisi od naše umešnosti življenja u ovde i sada i prihvatanja svoje nesavršenosti.

Ima jedna devojčica koja sa ponosom pegla svoje prve topiće .

Topic

Ima jedna devojka koja svojom harizmom i pameću nadrasta beznačajnu nesavršenost svog lica.

Ima jedna žena koja verure da joj obline baš lepo stoje, uprkos nametnutom, gotovo anoreksičnom idealu lepote ženske građe.

Ima jedna stariica koja je spokojna, iako je ne tako davno izgubila svog muža, jer je njihova ljubav otišla u večnost.

GDE NESTADE KOMŠILUK?

Šta se to sa nama dešava, kada čak ni mi koji živimo na selu više  ne poznajemo svoj komšiluk? U doba mog detnijstva to je bilo nezamislivo. Svi smo se  nekako zavukli u svoje ljušture, kao da nas one štite od nekog bauka koji vreba iza ćoška. Kako smo  socijalna bića, potrebu za kontaktima sa drugim ljudima nadoknađujemo putem društvenih mreža, zavaravajući se da je to bezbedniji način komunikacije od živog odnosa sa ljudima i da nam oduzima manje vremena u doba sve užurbanijeg življenja. Tačno je da u sferi društvenih mreža  ima sjajnih ljudi sa kojima možemo da uspostavimo prisan odnos, ali bogme  i onih drugih koji nas razočaravaju, onespokojavaju, obmanjuju, kao i u fizičkom svetu. Što smo više konektovani, manje smo u realnosti i propuštamo šanse za uspostavljanje živog ljudskog susreta. Kada to osvestimo, promeni nam se ugao gledanja. Tada počinjemo da primećujemo neke stvari koje su nam i do tada bile dostupne, ali za naše oči nevidljive i da žalimo za izgubljenim vremenom. Neka nama fejsbuka, ali i komšiluka!

Šta nam donosi komšijsko druženje za razliku od „sajber komšiluka“?:

-Ritual zajedničkog ispijanja čaja,  kafe, a bogami i pivkana i radže

-Razmenu i degustaciju aromatičnih kolačića, a ne samo recepata

-Mogućnost da nam se deca druže, dok se  mi družimo, roštiljamo, kuvamo kotlić

-Darivanje  lepog i neponovljivog iskustva našoj deci kroz život sa  ljudima iz istog kraja, koje će im za čitav život  ostati u najlepšem sećanju

-Međusobnu solidarnost (pričuvati dete, pozajmiti so, poveriti se, potražiti utehu, izliti temelje na mobu-šta to beše moba?)

-Bez  paničnog spremanja nereda po kući, radi ostavljanja dobrog utiska, pozvati komšije na  kaficu, mada se nećemo naljutiti ni ako banu  bez najave, kao i mi  kod njih

-Ostaviti im ključeve od kuće pre putovanja na godišnji odbor, poveriti im  brigu o kućnom ljubimcu, živini i stoci, sobnom cveću, a možda i o ostarelom članu porodice

Jednostavno, zar ne, a nema ni mesečne pretplate.

Za kraj, evo jednog od mnogih recepata za krancle koje je moja komšinica koja se odazivala na to ime često mesila, a posebno za svadbe. Na žalost, ne posedujem njen originalni recept.

Recept  za krancle sam preuzela sa Coolinarke, a ukus  i miris vam ne mogu podariti. Zanimljivo je da ni sama ne umem da napravim repliku onih komšinicinih krancli koje sam pohranila u svom sećanju zlata vrednom.

Recept na Coolinarika blogu

KOLIKO NAM JE NOVCA POTREBNO DA BISMO BILI SREĆNI?

Ako neko živi u „ovde i sada“  onda su to, pored dece, prosjaci. Ne mislim na  organizovano prosjačenje od strane makroa. Na umu su mi  mali, „domaći“ prosjaci koji se svakodnevno žicaju za cigarete i pivo. Oni nisu zagledani u budućnost i ne muči ih opasna misao „šta će biti sutra“?. Svoje umne i fizičke kapacitete oni koriste da prežive trenutak i u tome uspevaju, koristeći se sitnim lažima, ali i beskrajnim šarmom kojim opčinjavaju ljude i izazivaju sažaljenje. Na njihovu sreću ima dovoljno plemenitih ljudi koji im izlaze u susret, kao i onih drugih koji to čine iz griže savesti ili sujeverja. Može biti da  je odnos između krajnje bede i blagostanja uređen po nekakvim božanskim zakonima. Pitam se, ko je srećniji-prosjak koji dobija taman onoliko koliko mu je potrebno da preživi trenutak, dišući punim plućima, ili onaj koji živi u izobilju, a svakodnevno se grči, juri, da bi otplatio kredit, da bi zimi  bezecovao letovanje po nižoj ceni, a leti zimovanje, da bi iškolovao decu “ da se ne muče kao on“, da bi  obezbedio „bolju budućnost“ svojim unucima u praunucima?!

Srecica

 

BEZUSLOVNA LJUBAV

Sećate se mog ranijeg članka o „multipraktik deci“? E pa, moja ćerka spada u tu grupu. Pored karatea i folklora, od ove školske godine pohađa i nižu muzičku školu-odsek klavir. Moram da priznam da sam strepela kako će da uklopi sve te obaveze, pa još udovolji školskim zahtevima, ali hajde. U početku je sve lepo klapalo. Tata je bio zadužen za prevoženje od tačke A do tačke B, od tačke B do tačke C  i tako u krug. Ja sam bila zadužena za podsticaj  i emocionalnu podršku. Uživala sam posmatrajući je kako svojim nežnim prstićima prebira po dirkama klavira i kako brzo napreduje u izvođenju sve složenijih etida. Onda je usledio godišnji koncert KUD-a , pa prvi javni nastup klase u svečanoj sali muzičke škole, zatim polaganje za crveni pojas. Mama, tata i baka u publici , suze radosnice, fotografisanje i snimanje događaja za  uspomenu.  Niko srećniji i ponosniji od nas.! A gde je u svemu tome naša devojčica? Rukovođena svojim istančanim materinskim instinktom, prva sam primetila promene u njenom raspoloženju. Sustigao ju je umor. Počela je da shvata da je nužno da se odrekne nekih aktivnosti, ali kojih kada joj je do svega stalo? Dugo  u noći smo  razgovarale o njenim mukama, a onda , pošto nismo našle  rešenje, zajedno došle do zaključka da je jedino važno da ona bude srećna. Na raspolaganju su joj čitave tri nedelje zimskog raspusta da odvaže prioritete. Ja ću da podržim svaki njen izbor.

Slatke su to muke.  Ljubi je majka kao prvi put kada ju je ugledala, čednu i  lišenu svih iskustava!

HAJDEMO MALO U GOSTE!

Danas sam u gostima kod drage Dore Vajane na njenom blogu Happy Chez Moi u okviru igre „Trideset dana zahvalnosti“.

Iako sam zagazila u petu deceniju, nedavno sam prvi put u životu založila vatru i ponosna sam zbog toga.Ovo moje lično iskustvo ima univerzalni karakter. Svakodnevnica pruža nebrojene mogućnosti za lični rast i razvoj. Svaka nova veština koju usvojimo podiže nivo naše samostalnosti i jača veru u sebe. Što su okolnosti u kojima živimo surovije, to su veći izazovi za lični rast i razvoj.

Vatra 2

 

Zahvalna sam zimi što me je probudila iz lažne i lenjive udobnosti.
Zima

Pogledajte na Dorinom Blogu …..